Majka LJUBINKA

Stojim raspeta

Između radosti i tuge

Sreće i bola

Vatre i leda

Sunca i kiše

Svetla i tame

Boga i đavola

Života i smrti

Ni tamo ni ovamo

I ovde i tamo

Raspolućena a cela

Nedeljiva a podeljena.

Z O R A N

Koliko je zemlja mala?

Kako je vreme celo?

Život je prevelik dar!

I Mi ćemo...

DUŠA ZA BRISANJE ili NA KIČMI ĆUPRIJA

Stvarno ne razumem odakle ljudima toliko zla.Gde li ga samo čuvaju?
Ako ljudi čuvaju zlo u sebi,ako ga samo talože,sigurno će umreti, jer đavo dolazi po svoje kad oseti da mu se neko opano približi u pogledu količine besa.Zato ga kao i đavo,razljudi emituju i šire.
Pa da,to u stvari hoću da ti kažem.Ti skotovi,ne samo da ni u šta ne veruju,ni u kakvo Dobro,već samo mrze.Mrze sebe što ni jednog trenutka ne znaju šta će sa sobom i preziru druge ljude što kroz život prolaze usmereni ka jednom cilju.
Oni konstantno očajavaju što će jednog dana umreti i što će neminovno utonuti u ništavilo koje su sebi i stvorili.
Ti su ljudi i izmislili“krilaticu“ „LIVE FAST-DIE YOUNG“ u strahu odnestajanja. Plaše se duboke starosti jer će tada potpuno fizički oslabiti.
To što nisu dovoljno jaki da se pokaju i da se oslobode bar i jednog dela svog besa čini im nepodnošljiv duševni i psihički bol. Duševni,utoliko,koliko im je još duše za brisanje ostalo.

METAMORFOZA

Menjam se,
Spopada me
Na izgled progresivna
Metamorfoza;
Izgubio sam slike,
Ne čuje se zvuk
Zamrlog vremena;
Gladne godine
U pisoaru,
S toliko lepote
U zamahu,
Slilo se kroz
Krv,
Znoj i
Povraćku
U bunar nemogućih želja;

A,rak rana yarasta,
Ali,
Ne bez gubitaka;
Krasta se suši,
Mrvi se i
Prosipa
Po beskrajnom plavetnilu
Nevine vizije;
Kao što se prah mrtvaca
Po moru prosipa;
Krstonosna duša,
Plodna zemlja Dobra,
Zasejana jednom
Rađa dobru nadu,
Svaki put,
Kao prvi put.